Bullying

Bullying = VRŠNJAČKO NASILJE

Grčka zauzima treću poziciju po stopi maltretiranja (nasilja) među 60 zemalja.

Nešto nije u redu sa načinom na koji vaspitavamo našu decu.

BULLYING (vršnjačko maltretiranje) je NASILJE:

Direktno ili indirektno, namerno, ničim izazvano – bez povoda, ponovljeno, od jačih prema slabijim.

ČESTI RAZLOZI NASILJA:

Izgled, telesna težina (debljina), različita nacionalnost ili seksualna orijentacija.

Neka vrsta slabosti, invaliditet, različitost, manjina, posebnost ŽRTVE, npr. smetnja ili izvrsnost u učenju, ADHD, izgled, religija, rasa, nacionalnost, seksualna orijentacija.

UZROCI NASILJA: PRIRODA ili ŽIVOTNA SREDINA, DA LI SE RODE ili POSTANU NASILNICI ili OBOJE?

NASILJE i maltretiranje su posledica bioloških sklonosti- predispozicija (disfunkcija frontalnog režnja mozga), ali uglavnom zbog faktora sredine.

ONO ŠTO DETE VIDI- IMITIRA:

POTCENJEN- POTCENJUJE
DEGRADIRAN- DEGRADIRA
TUČEN- TUČE
MUČEN- MUČI

Sredstva džavnog osiguranja (EOPII u Grčkoj) pokrivaju troškove lečenja.

Vrste maltretiranja (nasilja)

FIZIČKO NASILJE (> Dečaci), npr. šutiranje, udaranje, guranje, sitna pljačka

VERBALNO NASILJE (> Devojčice), npr. klevete, negativne – ponižavajuće glasine sa ciljem potcenjivanja, klevetanja i društveno izolovanje žrtve, seksualno uznemiravanje, pretnje, psovke, pogrdni nadimci itd.

ELEKTRONSKI – SYBER BULLYING (Devojčice su češće žrtve nego dečaci), npr. preko mobilnog telefona ili interneta, uznemiravanje, ponižavanje, omalovažavanje, ponižavajuće poruke, fotografije ili komentari, nepristojne slike, pretnje, ucene.

IZVRŠIOCI: čuvaju anonimnost i obraćaju se široj javnosti. Osećaju manju odgovornost za svoje postupke, jer se kriju iza kompjutera ili mobilnog telefona, za razliku od susreta licem u lice. Često i ne znaju da ih policija može vrlo brzo razotkriti.

Sajber (syber) maltretiranje se dešava najmanje jednom nedeljno, od strane poznatih osoba. ŽRTVE sajber maltretiranja trpe i druge vrste NASILJA.

3 kategorije uključenih u nasilje

1. POČINIOCI = MUČITELJI. Počinioci obično imaju Vođu i grupu (sledbenika) saučesnika, koji prate- učestvuju u maltretiranju bilo svojom voljom ili iz straha.

CILJ POČINIOCA

Nanošenje fizičkog ili psihičkog bola žrtvi

Omalovažavanjem žrtve želi da stekne prevlast, dominaciju nad njom

Da se ‘Dokaže’ – da dominira putem nasilja u svom okruženju

Profil- slika počinioca – NASILNIKA: Vrlo je verovatno da je osoba bila svedok nasilja u porodici, izložena seksualnom ili fizičkom zlostavljanju, da je loš đak, da je nasilnk i u razredu, da ima ADHD, poteškoće u učenju, opozicioni prkosni poremećaj (ODD) i poremećaj ponašanja. Simptomi koje ispoljavaju zlostavljači su veoma slični simptomima kod ADHD-a, kao što su egocentričnost, hiperaktivnost, problemi sa koncentracijom, hiperaktivnost, posebno impulsivnost i nekontrolisani bes.

NASILNICI nisu samo oni koji praktikuju nasilje – maltretiranje, već i oni koji ga nečujno posmatraju i tolerišu, ne intervenišući u odbranu žrtve.

2. ŽRTVE = MUČENI.

Profil – slika žrtve: Žrtva će verovatno biti osoba sa teškoćama u učenju ili ADHD-om i niskim samopouzdanjem. Roditelji žrtve su često previše zaštitnički nastrojeni ili nisu pomogli detetu da razvije odgovarajuće socijalne veštine da bi moglo da se odbrani i izbori za sebe. Obično nisu baš društvene osobe i imaju malo prijatelja.

3. TIHI POSMATRAČI = SAUČESNICI

Maltretiranje nije ograničeno na školu, ono postoji svuda, npr. na poslu, na univerzitetu, u vojsci.

Maltretiranje ima veoma ozbiljne doživotne psiho- socijalne posledice.

ULLYING: KOME SE ČEŠĆE DEŠAVA

Dječaci češće postaju NASILNICI nego djevojčice.
Deca sa ADHD-om imaju veću verovatnoću da postanu POČINIOCI (3 puta češće) ili ŽRTVE (do 10 puta češće) nego njihovi vršnjaci.
Deca sa disleksijom – teškoćama u učenju su uglavnom žrtve.
Odnosno, obe grupe su češće od ostalih uključene u BULLYING, jer su obično izolovanije od ostalih vršnjaka iz razreda, pa samim tim i ranjivije.
Dakle, deca sa smetnjama u učenju, poremećajem pažnje, impulsivnošću, hiperaktivnošću (ADHD), su grupe visokog rizika za učešće u maltretiranju, zato roditelji i nastavnici moraju da obrate pažnju na njih – i da ih zaštite.

Razlike između maltretiranja i uobičajenog nasilja

KAKO RAZLIKOVATI ZLOSTAVLJANJE OD PRIJATELJSKOG ZADIRKIVANJA ili UOBIČAJENOG NASILJA?

Kada zadirkivanje POSTANE UZNEMIRUJUĆE, žrtva traži od izvršioca da prestane, ali nasilnik nastavlja da nervira- muči, onda je to BULLYING.

Uobičajeno nasilje ima uzrok, ne ponavlja se i može se desiti između jednakih.

Kako možete posumnjati da vaše dete učestvuje u maltretiranju ili ga doživljava?

Fizički: dolazi kući sa neobjašnjivim povredama, ogrebotinama, ranama, modricama

Emocionalni: stidljivost, povlačenje, glavobolja, anksioznost, agresivnost, depresija

Ponašanje: čudno ponašanje – drugačije, promene navika u ishrani ili spavanju

Akademski: smanjen školski uspeh, traženje izgovora da se ne ide u školu

Zašto žrtve ne govore svojim roditeljima šta im se dešava

Osećaju sramotu, odbačenost i strah da će ih nazvati izdajicama.

Ako roditelji reaguju agresivno, veruju da će se ponašati neprikladno i da će im se podsmevati.

Budući efekti – posledice

Počinioci: Veći procenat upotrebe raznih supstanci, problemi u školi i nasilno ponašanje u odrasloj dobi

POČINIOCI imaju 3 puta veće šanse da imaju: Višestruke krivične presude od svoje 20. godine, veći broj prijava o upotrebi droga i alkohola.

Preopterećenost pravosudnog sistema i socijalnih usluga ovakvih slučajeva dovodi do finansijskog opterećenja za poreske obveznike, koji plaćaju troškove usluga. Dakle, prevencija je poželjnija, u svakom pogledu.

Žrtve maltretiranja teško se koncentrišu na školske obaveze, zaboravljaju svoje školske zadatke, nisu aktivno uključene u proces učenja, neopravdano izostaju iz škole kako bi izbegle maltretiranje. Kao posledica pada uspeha u školi, veća je verovatnoća da će napustiti školu u poređenju sa drugom decom. Kao odrasli, oni imaju niži nivo obrazovanja i verovatno će biti nezaposleni i zarađivati manje od svojih vršnjaka. Tako dolazi do problema siromaštva, zdravlja, upravljanja svojim finansijama.

Kada učenici osećaju nisku povezanost sa svojom školom, veća je verovatnoća da će izazivati vandalizam u školskim prostorijama, što podrazumeva troškove popravke štete.

Nasilnici – žrtve: veći rizik problema u ponašanju u poređenju sa nasilnicima ili žrtvama.

Negativne posledice u školi

Većina onih koji pucaju i ubijaju učenike u školama, i sami su bili ŽRTVE NASILJA ili su bili ŽRTVE maltretiranja, pre incidenta.

Osveta žrtve je jedan od glavni motiva pucnjave u školama (učenici 7-12 razreda)

Troškovi Bullying-a (maltretiranja)

Prerano napuštanje škole podrazumeva direktan gubitak prihoda, zbog slabije plaćenih poslova i zanimanja.

Negativni efekti maltretiranja se protežu i u odraslom dobu (za žrtvu, nasilnika i nasilnika-žrtvu)

Ekonomski efekti nisu ograničeni samo na pojedinca, već i na društvo:

Zdravstveni problemi, troškovi zdravstvene zaštite za: glavobolje, probleme sa spavanjem, anksioznost, depresiju, itd.

Kako smanjiti Bullying

Marginalizacija neprihvatljivog ponašanja, PRIJATELJI = zaštitni štit, razvijanje prijateljstva, društvenost, povećanje SAMOPOUZDANJA.

Podrška porodice i vršnjaka smanjuje maltretiranje

Empatija = Staviti se u poziciju druge osobe i na taj način razumeti kako se drugi osećaju.

Redukcija Bullying-a

Maltretiranje se smanjuje od prvih razreda osnovne škole do srednje škole

57% maltretiranja prestaje odmah, kada neko od vršnjaka interveniše.

25% smanjuju maltretiranje školski preventivni programi.

ZAKLJUČAK:

Kao roditelji i nastavnici, moramo biti „uz svoju decu“, kako bismo na vreme uočili znake maltretiranja, ali i kako bi naši učenici/deca mogli slobodno da razgovaraju sa nama. Ključni faktori za sprečavanje nasilja u školama su potpuni nadzor i kontrola na školskim odmorima i aktivna i odbrambena uloga posmatrača.

Pravovremena i objektivna prognoza- dijagnoza (npr. sa jedinstvenim na međunarodnom nivou, objektivnim, tačnim i biološkim PAVLIDI TESTOM) je imperativ. Na ovaj način bi se poboljšalo ponašanje, samokontrola, socijalizacija i školski učinak, i izbegli sekundarni psiho- socijalni problemi (npr. nisko samopoštovanje , teškoće u odnosima), koji nastaju iz svakodnevnog ponižavajućeg školskog neuspeha i negativno- kritičkog tretmana u kući i školi, usled neznanja.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) i disleksija se mogu dijagnostikovati i tretirati u bilo kom trenutku, ali što pre se počne, to su bolji rezultati. Ovo će takođe dovesti do značajnog smanjenja nasilja i maltretiranja.

NAŠE ĆUTANJE, PODSTIČE NASILJE – BULLYING

Svi smo odgovorni i možemo to da zaustavimo.

Ako ne, onda: DANAS SAM JA ŽRTVA, A SUTRA MOŽEŠ BITI TI.

——————————————————–

Za više informacija možete proučiti sledeće članke:

Profesor Georgios T. Pavlidis, Maria Piperopoulou, Vasiliki Giannouli, docent (2016) „STUDENTI SA ADHD-om, DISLEKSIJOM, SA PRIRODNIH NAUKA I MUŠKARCI , U VEOMA VELIKOM PROCENTU SU UKLJUČENI U BULLYING“

APSTRAKT: U istraživanju profesora Pavlidisa i njegovih saradnika učestvovalo je 1.407 studenata sa Univerziteta Makedonija, Aristotelovog Univerziteta u Solunu i Atinskog Instituta za tehnološko obrazovanje. Bilo je 528 muškaraca, 864 žena, od toga 628 studenata sa društvenih i 779 sa prirodnih nauka.

Pavlidisov upitnik, se između ostalog, odnosio na počinioce, žrtve i svedoke nasilja u školi.

Ono što je impresivno, je da je duplo veći procenat studenata (46%, od očekivano 21% (8% – 34%)) bilo uključeno u maltretiranje tokom studiranja, kao žrtve (41%), počinioci (23%) i posmatrači (68%) ( 40% nije intervenisalo, zbog straha). Impulsivnost je karakteristika onih koji su mnogo češće izvršioci (34%), ali i žrtve (27%) zlostavljanja. Počinioci su više muškarci (58,4%) u odnosu na 40,9% žena, studenti prirodnih nauka (70%) u odnosu na društvene nauke.

Studenti prirodnih nauka pokazuju veći procenat kao žrtave maltretiranja (28%) u poređenju sa studentima društvenih nauka, verovatno zato što više muškaraca (58%) pohađa ove smerove i zato što su po izboru ili sklonosti manje osetljivi i svesni društvenih pitanja i imaju veći procenat studenata sa ADHD-om i smetnjama u učenju.

Pavlidis, G. Th. (2015) „Disleksičari, osobe sa invaliditetom, ADHD i nadareni: maltretirani ili nasilnici?“ Invited presentation, U zborniku radova sa „1. Naučne Konferencije Evropske mreže protiv nasilja: Fenomen maltretiranja u školi i na internetu: Pogled prema Evropi’. Atina, Grčka, jun 11-12.

——————————————————————————–

Pavlidis, G. Th. (2016) „Nasilje: Gde, Kako i Kome (disleksičarima), od Koga, Zašto se dešava i Kako to zaustaviti“. Uvodno izlaganje na konferenciji: „Panhelenska naučna konferencija o maltretiranju – školskom nasilju: psihosocijalne, obrazovne posledice i njihov tretman“, Univerzitet Makedonije, Solun, 5-6. mart.

RANA DIJAGNOSTIKA I INTERVENCIJA: Veoma je bitna, jer omogućava ranu i efikasniju intervenciju.

Uslovi za uspešnu terapiju:

razumevanje problema

prihvatanje problema

blagovremeno započinjanje terapije

Ako vaše dete ima nekoliko ili neke od gore navedenih poteškoća, pozovite najbliži od naših 48 Centara za POUZDANU procenu.

Ako vaše dete ima neke ili nekoliko od gore navedenih poteškoća, pozovite jedan od 58 naših najbližih Centara za POUZDANU PROCENU

Zakažite svoj termin Kontaktiraj nas